Kako ljubimci pomažu deci sa autizmom

Svaki vlasnik ljubimca zna koliko prisustvo psa ili mačke može da smiri, razveseli i poveže ljude. Za decu sa autizmom ta veza može biti još dragocenija. Istraživanja pokazuju da ljubimci pomažu deci sa autizmom da budu opuštenija, društvenija i sigurnija u sebe – ponekad i više nego igračke. Ipak, ljubimac nije lek niti zamena za terapiju, a odluka da se uzme životinja zahteva dobro razmišljanje.

U ovom tekstu saznajte šta kažu istraživanja, kako životinje mogu da pomognu i na šta roditelji treba da obrate pažnju pre nego što ljubimac postane član porodice.

Šta kažu istraživanja?

Poznato je da druženje sa životinjama ljudima generalno smanjuje stres i podstiče kretanje. Kod dece sa poremećajem iz spektra autizma istraživači su primetili još nešto: životinje mogu da podstaknu pozitivno društveno ponašanje.

U istraživanju sa Univerziteta u Misuriju, objavljenom u časopisu Journal of Pediatric Nursing, anketirani su roditelji dece sa autizmom. Oko dve trećine porodica imalo je psa, a čak 94% tih roditelja reklo je da je njihovo dete snažno vezano za ljubimca. I u porodicama bez psa, sedam od deset roditelja navelo je da njihovo dete uživa u društvu pasa. Autorka istraživanja, dr Grečen Karlajl, pri tom naglašava da odluku o ljubimcu treba prilagoditi osetljivostima svakog deteta i životu cele porodice.

Drugo, često citirano istraživanje objavljeno je u časopisu PLOS ONE. Deca sa autizmom su se u učionici po desetak minuta igrala ili sa igračkama ili sa dva zamorca. Kada su životinje bile prisutne, deca su više razgovarala sa vršnjacima i odraslima, češće se smejala, gledala druge u lice i pokazivala manje znakova stresa. Istraživači pretpostavljaju da je prisustvo životinje učinilo okruženje prijatnijim i manje napetim, pa je deci bilo lakše da se otvore.

Kako ljubimci mogu da pomognu deci sa autizmom?

Svako dete je drugačije, pa i koristi mogu biti različite. Roditelji i stručnjaci najčešće navode sledeće:

• Smirenje i osećaj sigurnosti. Maženje životinje, njena toplina i ritmično disanje mogu pomoći detetu da se opusti u trenucima napetosti.
• „Most“ ka drugim ljudima. Ljubimac je laka tema za razgovor, pa deca često lakše započnu komunikaciju sa vršnjacima kada pričaju o svom psu ili mački.
• Prijatelj bez osuđivanja. Životinja ne očekuje reči, pogled u oči ni „pravilno“ ponašanje. Prihvata dete onakvo kakvo jeste.
• Rutina i odgovornost. Hranjenje, šetnja i briga o ljubimcu daju danu predvidljiv ritam, što mnogoj deci sa autizmom mnogo znači.
• Više kretanja i igre. Pas izvlači celu porodicu napolje, a igra sa ljubimcem je prirodan podsticaj za aktivnost.

Koji ljubimac je najbolji izbor?

Ne postoji jedan pravi odgovor. Najvažnije je da temperament životinje odgovara detetu i porodici.

• Pas je najčešći izbor jer je društven, predvidljiv i voli dodir. Za porodice sa detetom koje je osetljivo na zvuke bolje je birati mirnijeg psa koji ne laje mnogo. Pri udomljavanju pitajte volontere u azilu za psa naviklog na decu, o čemu pišemo u tekstu Udomljavanje psa iz azila.
• Mačka može biti odlična za dete koje voli mir i tišinu, jer je manje zahtevna i obično sama bira kada želi blizinu.
• Male životinje, poput zamoraca ili zečeva, mogu biti dobar prvi korak, ali traže nežno rukovanje i nadzor odraslih.

Posebna priča su psi pomagači i terapijske životinje, koji prolaze posebnu obuku i rade uz stručnjake. Ako vas to zanima, raspitajte se kod udruženja i stručnjaka koji rade sa decom sa autizmom u vašem mestu.

Na šta obratiti pažnju pre nego što uzmete ljubimca?

Ljubimac neće „izlečiti“ autizam niti magično promeniti detetovo ponašanje, i to je važno reći iskreno. Pre odluke razmislite o sledećem:

• Čulna osetljivost deteta. Lavež, dlaka, miris ili nagli pokreti životinje nekoj deci mogu biti previše. Pre nego što uzmete ljubimca, provedite vreme sa životinjama kod prijatelja, porodice ili u azilu i pratite kako dete reaguje.
• Alergije. Proverite da li neko u porodici ima alergiju na dlaku.
• Bezbednost i nadzor. Deca ponekad ne prepoznaju kada životinji nešto smeta, pa ih u početku ne ostavljajte same. Naučite dete da nežno mazi i da ljubimcu ostavi mir kada se povuče.
• Vreme i snaga roditelja. Briga o ljubimcu na kraju pada na odrasle. Budite realni koliko vremena i energije porodica ima.
• Dobrobit životinje. Ljubimac je živo biće koje oseća. Ako se posle nekog vremena ispostavi da zajednički život ne funkcioniše, i životinja pati kada je vraćena ili udomljena ponovo. Zato je bolje odlučiti polako nego naglo.

Kada se odlučite, dobro pripremite dom pre dolaska ljubimca. Praktične savete pronađite u tekstu Kako pripremiti dom za udomljenog psa.

Česta pitanja

Da li pas može da zameni terapiju za dete sa autizmom?

Ne. Ljubimac može biti divna podrška i izvor radosti, ali ne zamenjuje stručnu podršku, terapiju ni rad sa stručnjacima.

Kako da upoznam dete sa novim ljubimcem?

Polako i u mirnom okruženju. Neka dete prvo posmatra životinju, pa je dodirne kada samo bude spremno. Kratki, prijatni susreti bolji su od dugih.

Da li su mačke dobre za decu sa autizmom?

Mogu biti, posebno za decu koja vole mir. Mačke su tihe i same biraju kada žele društvo, što nekoj deci prija više od živahnog psa.

Ukratko: ljubimci mogu pomoći deci sa autizmom da budu smirenija i otvorenija prema drugima, ali odluku treba doneti pažljivo, uz poštovanje potreba i deteta i životinje.

Možda će vam se svideti

• Prijatelj za ceo život
• Udomljavanje psa iz azila
• Da li je dobra ideja imati male životinje zajedno sa psom?
• Da li me mačka voli? Znakovi ljubavi