Kod nas u kući to je gotovo ritual: čim zazvone crkvena zvona, Nina ispruži njušku i zapeva. Prvi put me je nasmejalo, a onda sam se zapitala zašto psi to rade.
Nasleđe dalekih predaka
Zavijanje je stari način komunikacije. Vukovi, preci pasa, zavijaju da bi se međusobno pronašli na velikim udaljenostima. Zvuci visokog, dugog tona, poput zvona, sirena ili nekog instrumenta, podsećaju pse na taj poziv, pa im se prirodno pridružuju.
Da li je to razlog za brigu?
Najčešće nije. Ako pas zavija na određene zvukove, a inače je opušten i veseo, reč je o instinktu, a ne o problemu. Pažnju obratite ako zavijanje traje dugo, dolazi uz drhtanje ili skrivanje ili se javlja kad ostane sam kod kuće. Tada može biti reč o strahu, dosadi ili stresu, i vredi razgovarati sa veterinarom ili trenerom.
Ako vaš pas „peva“ na zvuke, to je jednostavno deo njegove prirode. Naš recept je jednostavan: nasmešiti se i pustiti ga da završi koncert.
Šta vi mislite?
Podelite svoj utisak ili ostavite kratak odgovor. Rado ćemo čuti šta mislite!
-
1
-
0
-
0
-
0
-
0
-
0
