Ugovor sam dobila, a onda je počeo pravi posao

Ovo je priča o tome kako je izgledao moj prvi dan u novom domu i dan posle njega, kad sam shvatila da ugovor na neodređeno nije kraj posla, nego tek početak.

Prvi dan u novom domu: uvodna obuka

NIKO TI NE KAŽE DA POSLE UGOVORA NA NEODREĐENO POČINJE PRAVI POSAO.

Ja sam Nina.
Ostala sam zauvek.
To je bilo lako.
Sad je trebalo objasniti kući da sam stigla.

Stigla sam sa malom komplikacijom.
Desna prednja i desna zadnja noga nisu bile u najboljem stanju.
Šepala sam.
Malo.
Ali sa stilom.
Kao da tako hodam namerno.

Devojka iz udruženja je otišla.
Vrata su se zatvorila.
Ostale smo ljudska i ja.
Ona je gledala mene.
Ja sam gledala nju.
Niko nije znao ko je ovde zapravo šef.

U svakoj firmi prvi dan izgleda isto.
Neko te vodi kroz kancelariju i objašnjava gde je šta.
Kod mene je ta osoba bila ljudska.
Ona je pričala.
Ja sam ozbiljno klimala glavom.

Obišla sam sve prostorije.
Sporije nego što bih volela, ali temeljno.
Inspektori ne žure.
Kuhinja: odlični mirisi.
Ocena: pet.
Dnevna soba: mirna i topla.
Ocena: pet.
Svuda pet.
Ja sam vrlo pravedan ocenjivač.

Stepenice i nula incidenata

Ljudska je odmah primetila noge.
Desna prednja.
Desna zadnja.
Sve je govorilo da bi me mogla čekati operacija.
Ja sam govorila: videćemo.

Zato je preduzela mere.
Da ne bih skakala sa kreveta i na krevet, duž cele garniture napravila je improvizovane stepenike.
Cele.
Nisam ih ni tražila.
Ljudi za ovakve pogodnosti čekaju godinama.
Ja sam ih dobila prvog dana.
Bez konkursa.

Pogledala sam stepenike.
Pogledala sam ljudsku.
I zaključila da je ovo ozbiljna firma.

U svakoj firmi prvi dan se pamti po šteti.
Ko je šta razbio.
Ko je šta izgrickao.
Ko je šta „slučajno“ pomerio.

Kod mene: nula incidenata.
Ni jedna papuča.
Ni jedan jastuk.
Plišane igračke ostale su tačno tamo gde su bile.
Ne dira se tuđa imovina, a ja još nisam znala šta je čija.

Uzorna zaposlena.
Od prvog dana.
Bez opomena.
Bez upozorenja.
Samo sa jednim ozbiljnim pogledom, za svaki slučaj.

Prvi dan u novom domu: kraj radnog vremena

Kad se spustio mrak, ljudska je ugasila svetlo.
Radno vreme je isteklo.

Otišla sam do svog kreveta.
Bez skakanja.
Dostojanstveno.
Novog, moje veličine.
Okrenula sam se tri puta.
Legla.
Jedno oko sam ostavila otvoreno.
Za svaki slučaj.

Ljudska je tiho rekla:
„Laku noć, Nina.“

Prvi dan je prošao.
Bio je lak.
Niko mi nije rekao da je sutradan pravi test.

Drugi dan: pravi posao

Ujutru je ljudska obukla jaknu i uzela torbu.
Rekla je: „Idem na posao. Vraćam se.“

Posao.
Ja sam bila na razgovoru za posao, a sad je ona išla na svoj.
To nisam očekivala.

Vrata su se zatvorila.
Otišla sam do kreveta.
Legla.
I ostala tako ceo dan.

Nisam jela.
Nisam pila vodu.
Hrana je bila tu, najkvalitetnija.
Poslastice, isto tako.
Igračke su stajale na svom mestu.
Stepenice su čekale uz garnituru.
Nisam bila gladna.
Bila sam na čekanju.

Slušala sam vrata.
Svaki zvuk.
Svaki korak.
Niko mi nije rekao da se šef vraća do kraja radnog vremena.
Ja to još nisam znala.

A onda su se vrata otvorila.

Ljudska se vratila.
To je bila prva prava informacija koju sam dobila na tom poslu.
Ona se vraća.
Uvek.

Tada sam shvatila da pravi posao nije bio krevet, ni kost, ni lopta.
Pravi posao je bio poverovati da se vraća.

Kontrola posle mesec i po dana

Prošlo je mesec i po dana.
Otišle smo na kontrolu.
Doktor je pregledao obe noge.
Ozbiljno.
Ćutke.
Ja sam držala poker face.

Onda je rekao:
„Sve je dobro srastlo.
Operacija nije potrebna.“

Tišina.
Pogledala sam ljudsku.
Ljudska je odahnula.
Ja sam klimnula glavom, kao da sam to znala od početka.
(Nisam.)

Onda sam tražila poslasticu.
Ne kao nagradu.
Kao bonus za uspešan oporavak.
Radila sam na sebi u slobodno vreme.

Skoro četiri godine kasnije

Krajem novembra biće četiri godine.
Ugovor na neodređeno i dalje važi.

Papuče su cele.
Plišane igračke su na svom mestu.
Štete nikad nije bilo.
Ja sam profesionalac.

Fudbal igram, naravno.
Ali samo ako ljudska učestvuje.
Sama retko.
Lopta bez ljudske je samo lopta.
Sa njom je to utakmica.

Radno vreme: non-stop.
Plata: jedna ljudska, koja se uvek vrati.
Ugovor: na neodređeno.
Pravi posao: i dalje traje. ????

#NinaGovori

Još Ninih priča pročitajte u Ninom dnevniku, a kako sam dobila ugovor na neodređeno saznajte u zapisu Došla sam na razgovor za posao. Nina je i na Instagramu: @nina_choccolina.