Kažu da zavijam. Ja kažem: nastupam

Kad pas zavija, ljudi kažu da ima problem sa glasom. Nina tvrdi da to nije zavijanje, već nastup.

Pas zavija ili nastupa?

KAŽU DA ZAVIJAM.
JA KAŽEM — NASTUPAM.

Ne znam ko je prvi odlučio da se moj talenat nazove „zavijanjem“, ali volela bih da porazgovaramo o njegovom muzičkom obrazovanju.

Ja sam Nina.
Vokal.
Solista.
Umetnica neshvaćena u sopstvenoj kući.

Čim čujem muziku, zvono ili ljudsku kako krene da peva, meni se nešto probudi u grudima.
Neko ima leptiriće u stomaku.
Ja imam ceo hor.
I normalno — moram da se uključim.
Ne mogu da pustim ljudsku da se sama muči.

Krene ona nešto tiho, nežno, kao da je audicija za neku romantičnu baladu.
Ja je gledam.
Slušam.
Procenim situaciju.
I shvatim da pesmi očigledno fali ono najvažnije.
JA.

Udahnem.
Podignem glavu.
Namestim vrat kao da me prenosi Evrovizija uživo.
I krenem.
Auuuuuuuuuu.

Ljudska stane.
Gleda me.
Ja nastavim.
Jer profesionalac ne prekida nastup samo zato što je publika šokirana.

Ona kaže:
„Ninaaa…“
A ja u sebi:
Molim bez dobacivanja tokom izvođenja.

I onda kreće moj omiljeni deo — visine.
Tu već zatvorim oči.
Glava ide blago unazad.
Duša napusti telo.
Komšiluk proverava šta se dešava.
Ptice menjaju pravac leta.
A ja držim ton kao da mi od toga zavisi ugovor za sledeću sezonu.

Ljudska se smeje.
Smej se ti.
Tako su se sigurno smejali i svim velikim umetnicima na početku.

Ponekad mi kaže:
„Ti ne pevaš, ti zavijaš.“
Izvinite?!
Ja zavijam?
Gospođo, ovo što ste upravo čuli je vokalna interpretacija sa elementima haski tehnike, dramskog soprana i slobodne umetničke forme.
To što vi nemate sluha za avangardu nije moj problem.

Ninin repertoar

I nije svaki nastup isti.
Imam ja repertoar.
Imam ono kratko:
„Auu.“
To je kad samo proveravam mikrofon.

Onda imam:
„Auuuuuu.“
To je standardna izvedba.

A imam i ono:
„AAAAUUUUU-U-U-U-U!“
E to je kad me ponese.
Tu već nema nazad.
Tu sam umetnost.
Tu sam drama.
Tu sam emocija sa četiri noge.

Duet sa ljudskom

Najviše volim duet sa ljudskom.
Ona peva svoj deo.
Ja svoj.
Istina, ne pevamo baš istu pesmu.
Ni u istom tonalitetu.
Ponekad ni u isto vreme.
Ali detalji.
Bitno je da postoji hemija.

Posebno kad mi kaže:
„I love you.“
Jer onda ja odgovorim svojim:
„Auuuuuu.“
Što u slobodnom prevodu znači:

„I ja tebe, samo imam veći raspon.“

I svaki put kad završim, stanem.
Ćutim.
Pogledam je.
Čekam aplauz.
A ona kaže:
„Jesi ti normalna?“
Ne.
Ja sam umetnica.
Velika je razlika.

Tako da sledeći put kad me čujete kroz prozor, nemojte da kažete:
„Neki pas zavija.“
Budite kulturni.
Recite:
„Nina opet ima koncert.“

Ulaz je besplatan.
Repertoar nepredvidiv.
A bis?
Bis dobijate hteli vi to ili ne.
Jer ja ne pevam kad publika traži.
Ja nastupam kad mene ponese. ????????

#NinaGovori

Ako vas zanima zašto psi stvarno zavijaju, pročitajte zašto pas peva kad zazvone crkvena zvona, a još Ninih priča čeka vas u odeljku Ninin dnevnik.