Buđenje psa rano ujutru – kako reaguje moj pas

Ja sam Nina. Velika čuvarica jastuka, najpoštenija zaštitnica kreveta i jedini pas u kraju koji ima diplomu iz umetnosti spavanja.Ja Nina nikako ne volim da pričam na temu :\”buđenje psa rano ujutru\”, osim ako ja tako ne odlučim.

Ali kada dođe buđenje psa rano ujutru, sve moje titule budu stavljene na ozbiljnu probu.

Moja ljudska mama, puna energije koju očigledno dobija iz nepoznatog izvora, odluči da me u pet sati ujutru probudi rečima:
\”Ninooo, hajde napolje, idem na posao!\”

Prvo što uradim?
Pravim se da sam deo kreveta.
Ako me mama ne vidi, možda pomisli da sanja.

Otvorim jedno oko, zatvorim ga brže nego što šapom mogu da zgrabim poslasticu. Uzdahnem duboko, tako duboko da i jastuk ispod mene zadrhti od tuge.

Ako to ne upali — pređem na plan B:
Pružim šapicu ka plafonu kao da se predajem univerzumu.

Ako i dalje stoji iznad mene sa onim upornim osmehom, koristim poslednje oružje:
Pogled \”molim te, neka ovo bude ružan san\”.

I taman kada pomislim da sam uspela da ostanem zakopana u krevetu još barem sat vremena…

Mama me uzme u naručje i iznese napolje.

I eto mene — na hladnoj travi, sa mutnim snovima još oko glave.

Stanem.

Pogledam u horizont. ????????

Pogledam u moju mamu. ????

Pa opet u horizont.

Pa opet u nju.

I onda jasno, bez ijednog lajavog glasa, šaljem telepatsku poruku:
\”Da li si ti normalna? Ovde još ni ptice nisu popile kafu.\”

Nekad napravim i nekoliko krugova po dvorištu, kao da razmišljam o velikim životnim pitanjima:

• Da li je jutarnja rosa dobra za šape?
• Da li su zvezde zaspale ranije?
• Da li je uopšte dozvoljeno buđenje psa rano ujutru po međunarodnim zakonima?

O tome više možete pročitati i u ovom članku o spavanju pasa.

Onda polako, polako, vratim se prema vratima, pogledam je još jednom i kažem:
\”Ajde sad, vreme je za moj povratak na jastuk. Tvoje ludilo može da sačeka.\”

Ako želite da pročitate više mojih avantura, svratite na moj dnevnik!

Ako mi se baš posreći, dok ona odlazi na posao, ja već tonem u novu avanturu… onu gde je sunce visoko, trava mekana, a niko, ali baš niko, ne pominje buđenje pre devet ujutru.

I dok ja utonem u svoj zasluženi jutarnji san, moja mama odlazi u svet obaveza, poslova i žurbe.

A ja ostajem ovde, u mom kraljevstvu snova, da sanjam o novim avanturama.

Jer za mene, prava sreća je u jednostavnim stvarima: mekan jastuk, topao dom i srce koje kuca pored mog. ????????